Моје име је Милан Вучковић. Бавим се дуборезом, сликарством и соколарством, једном речју уметношћу. Можда ће некоме ово звучати необично али главна веза ова три елемента за мене је природа. Природа је место у коме добијам идеје и мотиве за своје радове. Људи кажу да се сваки човек са нечим роди! Ја сам још као клинац маштао о себи као о неком витезу са соколом на руци! Касније сам схватио да то није само машта већ осећај који долази право из срца. Соколарством сам професионално почео да се бавим 2004. године, када сам и положио соколарски испит и добио звање „соколар“ у соколарском удружењу „Нобилис арс“. „Аустрингер“, по коме моја радионица носи назив, је стари назив за соколара који обучава и лови са птицама из породице accipiter – јастребови и копци. Морам са поносом да кажем, да сву своју опрему за соколарство правим сам. Она сама по себи захтева уметничку руку и велико стрпљење, па због тога могу слободно да је сврстам у ретку уметност која, на жалост, бледи као и дух соколарских времена. Све моје рукотворине су уникатне, ако желите нешто јединствено у духу старих ловаца и природњака на правом сте месту.
Дуборези
Дрво бирам у зависности од сложености мотива, величине и дубине резбарења и онога шта наручилац жели. Омиљени радови су ми дуборези у минијатури, где на малој површини треба истаћи моменат или причу. Најчешће их радим у рукохватима и кундацима ловачког оружја, а често и на неким другим предметима.
Ловачки сувенири
Моји сувенири имају једну особину која их краси и даје посебну вредност, а то је јединственост. Понекад неки предмети које правим могу да личе, да имају исту сврху али никада нису исти, сваки је на свој начин уникатан.
Соколарска опрема
Некада, у прошлости, постојали су људи од заната који су правили соколарску опрему. Добар мајстор морао је да има пуно смисла за димензију и физиономију једне птице, оштро око и спретне руке да би то могао да ради. Не знам да ли бих могао да избројим сате и безуспешне покушаје док нисам направио своју прву „добру“ капу за птицу. Ипак, захваљујући упорности и стрпљењу савладао сам ту вештину. Увек од квалитетне коже и на традиционалан начин, поред торби, рукавица и мамаца, капе израђујем комбиновањем холандског, арапског и англоиндијског облика, понекад придодајући им неки лични печат у духу прошлости. Јастреб и кобац су птице за које радим комплетну опрему и за сада сам се базирао на њима.
О изради и материјалима
Као што рекох, природа је извор мојих мотива, због тога у уметничком изражају користим природне материјале, то су: дрво, кост и кожа. Ова три елемента понекад комбинујем у изради неког предмета. У изради дубореза користим разне врсте дрвета, кости и рогове. Због своје равномерне структуре кост је одлична подлога за резбарење у такозваној „минијатури“. Својом светлом бојом пружа изванредан контраст због чега је често користим у мини орнаментици за украшавање разних предмета од дрвета и коже. Кожу највише користим за израду ситних предмета које често осликавам бојом или пирографом. Треба знати да она вековима прати човечанство. Као неизбежан детаљ у прошлости сваког ратника, витеза, а у садашњости ловца и природњака, у неким тренуцима она је постала незаменљива. У радионици „Аустрингер-арт“ ручно шивени комади најквалитетније коже уз присуство традиционалног духа, претварају се у разне предмете и соколарске потрепштине. Соколарске капе, ловачке торбе, мамци и многи други предмети настају као дело вештих руку инспирисаних вековном традицијом и природом.
